Jesenja namirnica koja obara holesterol: Jeftina je, ima je svuda i vredi je jesti što češće

Jesenja namirnica koju mnogi na pijaci samo pogledaju i produže dalje mogla bi češće da se nađe na vašem tanjiru.

Povoljna je, lako se priprema i sadrži vlakna i druge korisne sastojke koji doprinose zdravijoj ishrani i brizi o srcu. Ako pazite na holesterol, obratite pažnju i na jednu važnu stvar: način pripreme može da napravi veliku razliku.

Batat: slatki krompir koji vredi staviti u korpu

Batat, poznat i kao slatki krompir, lako ćete prepoznati po narandžastoj boji. Osim što je ukusan i jednostavan za pripremu, sadrži vlakna, kalijum i beta-karoten. Jedan srednji komad od oko 150 grama ima približno 4 grama vlakana.

Beta-karoten daje batatu karakterističnu boju, a telo ga koristi za stvaranje vitamina A, važnog za vid, kožu i imunitet. Kalijum, s druge strane, doprinosi održavanju normalnog krvnog pritiska.

Batat nije čudotvorni lek za holesterol, ali može da bude dobar deo raznovrsne ishrane koja čuva zdravlje srca. Najbolje je da ga kombinujete sa povrćem, mahunarkama i drugim namirnicama bogatim vlaknima.

Kako vlakna iz batata mogu da pomognu u kontroli holesterola

Vlakna su važan deo ishrane, a neke njihove vrste mogu da doprinesu snižavanju LDL holesterola, poznatog kao loš holesterol.

Rastvorljiva vlakna u crevima stvaraju gustu masu koja može da veže deo žučnih kiselina. Pošto ih telo stvara koristeći holesterol, njihovo izlučivanje podstiče jetru da iskoristi deo holesterola iz krvi za stvaranje novih.

Ipak, važno je imati realna očekivanja. Količina i vrsta vlakana razlikuju se od namirnice do namirnice, a batat nije među najkoncentrovanijim izvorima rastvorljivih vlakana. Zato ga je najbolje kombinovati sa ovsom, pasuljem, sočivom, voćem i drugim namirnicama koje doprinose ukupnom dnevnom unosu vlakana.

Koliko često jesti ovu jesenju namirnicu?

Ova jesenja namirnica može da zameni običan krompir ili neki drugi prilog uz ručak. Porcija od 150 do 200 grama sasvim je praktična mera, a batat možete pripremati nekoliko puta nedeljno ako vam prija i uklapa se u vašu ishranu.

Za zdravlje srca nije važna samo jedna namirnica već ono što svakodnevno jedemo. Zato batat kombinujte sa povrćem, pasuljem, sočivom i integralnim žitaricama, a ograničite hranu bogatu zasićenim mastima.

Ako imate povišen holesterol, dijabetes ili bolest bubrega, posavetujte se sa lekarom o ishrani koja odgovara vašem zdravstvenom stanju. Batat može da bude deo zdravih navika, ali ne zamenjuje terapiju.

Pečen u ljusci, a ne pržen u dubokom ulju

Za pripremu batata ne treba vam mnogo sastojaka. Dobro ga operite četkom, a zatim ga ispecite celog ili isecite na kriške. Ljuska je jestiva i doprinosi unosu vlakana, pa je možete ostaviti ako vam prija.

Evo nekoliko jednostavnih načina da ga pripremite:

Pečen ceo na 200 stepeni, oko 45 do 50 minuta, u zavisnosti od veličine, dok potpuno ne omekša.

Kuvan i izgnječen sa malo maslinovog ulja i belog luka, kao alternativa klasičnom pireu.

Isečen na kocke i dodat čorbi od sočiva ili drugom varivu.

Pečen u kriškama uz piletinu ili ribu, sa ruzmarinom, biberom i malo soli.

Važno je i šta jedete uz batat. Umesto mnogo putera i pavlake, poslužite ga uz povrće, pasulj, sočivo ili nemasno meso.

Ne morate da menjate ceo jelovnik. Ova jesenja namirnica lako može da zameni običan krompir i unese malo raznovrsnosti u svakodnevne obroke. Najvažnije je da se hranite raznovrsno i ne očekujete da jedna namirnica sama reši problem sa holesterolom.

(Espreso/krstarica/prenela PV)